Pored globalnog zagrevanja, svetu preti još jedna opasnost: otpad. Prosečna osoba proizvede oko 2 kilograma smeća dnevno kome je dugo potrebno da se potpuno razgradi.

Velika količina prazne ambalaže koja se odloži na đubre razgrađuje se mesecima i godinama, ali pojedinim materijalima potrebne su stotine i hiljade godina, nekima čak i milioni. Recikliranje je još uvek u fazi napretka, a da li znate koliko kojoj vrsti smeća treba vremena da se razgradi?

Plastika

U ovaj materijal pakujemo gotovo sve i plastika je postala veoma normalna pojava u modernom svetu. Svake godine, ljudi potroše 1,6 miliona buradi ulja samo da bi napravili plastične boce. S druge strane, prirodi je potrebno oko 1000 godina da razgradi jedan plastični predmet, dok je za plastičnu kesu potrebno oko 240 godina.

Konzerve

Svakog minuta, u SAD se reciklira preko 120.000 aluminijumskih konzervi. U isto vreme, na svaka tri meseca, Amerikanci bace toliko konzervi, da bi mogli od njih da sagrade nekoliko aviona. Aluminijumu treba između 80 i 200 godina da se u potpunosti razgradi.

Staklo

Iako je reciklaža ovog materijala veoma jednostavna i sprovodi se topljenjem, ipak, staklo se neretko baca. Staklu treba nekoliko miliona godina da se razgradi, a neki stručnjaci smatraju da ono ne može da se raspadne.

Papir

Papir je najrecikliranija stvar na svetu, a njemu treba između 2 i 6 nedelja da se razgradi.

Organski otpad

Iako mnogi smatraju da je najbezbolnije bacati hranu, ipak treba imati na umu da na primer ljusci pomorandže treba šest meseci da se razgradi, dok jabuci ili banani treba oko mesec dana.

U nastavku, pročitajte koliko vremena treba još nekim vrstama otpada da se razlože:

Plastične čaše- 50 godina;
Pamuk- 3 meseca;
Kožne cipele- između 25 i 40 godina;
Vuna- od 6 meseci do nekoliko godina (treba pomenuti da, pošto je vuna prirodna supstanca, njeni sastojci neće izazvati nikakvu dugoročnu štetu po životnu sredinu);
Baterije- 100 godina;
Karte za autobus/voz- 2 nedelje;
Drveni nameštaj- od 10 do 15 godina;
Sanitarni ulošci- od 500 do 800 godina;
Stiropor- na razlaže se.

Plastični otpad kojim se ne upravlja na adekvatan način najčešće završi u rekama, morima i okeanima a tamo sunčeve svetlosti ima na pretek. Pomislili bi sjajno, zar ne, to znači da će se razložiti očas posla, što baš i nije slučaj. Dok se razlaže pod uticajem sunčeve svetlosti plastika se sitni na sasvim male čestice plastike koje potom završavaju u lancu ishrane jer ih ribe i drugi rečni i morski svet često pomeša sa hranom, i na taj način na kraju završe na našim tanjirima i u našem organizmu. Plastika je veoma toksičan materijal a njen uticaj na ljudski organizam i dalje nije dovoljno izučavan.

Zato apelujemo da se sledeći put pre nego što samo bacite plastičnu kesu ili flašu na pod, pored kante, u žbunje ili iz kola u pokretu, setite svega ovoga. Čuvajmo prirodu i okolinu i održavajmo pre svega našu Borču, pa zatim i ceo svet čistim i zdravim mestom za život.